Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кла̏да

жтом 2, стр. 716

кла̏да

клада

Лема

клада

Извор

том 2, стр. 716, редослед 35

  1. 1.

    одсечен, одрезан дебео комад дрвета; кратак, дебео балван, трупац; цепаница.

    — Путници наиђоше на оборену кладу на самој обали.
    Ранк.
    Сједио је у свом дворишту на некој клади.
    Донч.
  2. 2.а.

    фиг. дебео, непокретан, тром човек.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ватрени Хафиз ... постао је труп, клада од меса.
    Андр. И.
  3. 2.б.

    неспретан, глуп човек.

    — Па какве су то нијеме кладе биле? Зар нијесу хтјели да проговоре?
    Богд.
  4. 3.

    (обично мн.) направа за окивање људи.

    history
    ист. — историјски, историјамн. — множина
    — Закасни ли шпан ...
Изворни текст (OCR)
кла̏да ж 1. одсечен, одрезан дебео комад дрвета; кратак, дебео балван, трупац; цепаница. — Путници наиђоше на оборену кладу на самој обали. Ранк. Сједио је у свом дворишту на некој клади. Донч. 2. фиг. а. дебео, непокретан, тром човек. — Ватрени Хафиз ... постао је труп, клада од меса. Андр. И б. неспретан, глуп човек. — Па какве су то нијеме кладе биле? Зар нијесу хтјели да проговоре? Богд. 3. ист. (обично мн.) направа за окивање људи. — Закасни ли шпан ...