Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кла́нац

мтом 2, стр. 718

кла́нац

кланац

Стална адреса

Лема

кланац

Извор

том 2, стр. 718, редослед 12

  1. 1.а.

    узак, дубок, дугачак усек (са стрмим странама) између планцна.

    — Вјетар ме мота по тамноме кланцу.
    Наз.
    Необична је наша земља. Кланци, провалије, а доле река вијуга. Дед.
  2. 1.б.

    фиг. тежак, мучан положај.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Доведен сам у кланац (до кланца).
    Бак.
    Реч.
  3. 2.

    блато.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Кланац до кољена.
    Вук
    Рј.
  4. 3.

    мала, уска улица.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Становали су У истом кланцу, то јест у тој исто уличици.
    Кум.

Фразе

кланци јадиковци нар. песн. кланци кроз које је опасно пролазити. — Iисала је ... да не водим кићене сватове, већ по избор неколико друга који знаду кланце јадиковце. НПХ.за̄. 4б Речник српскохрватскога књижевног језика, 1
Изворни текст (OCR)
кла́нац, -нца м 1. а. узак, дубок, дугачак усек (са стрмим странама) између планцна. — Вјетар ме мота по тамноме кланцу. Наз. Необична је наша земља. Кланци, провалије, а доле река вијуга. Дед. В. б. фиг. тежак, мучан положај. — Доведен сам у кланац (до кланца). Бак. Реч. 2. покр. блато. — Кланац до кољена. Вук Рј. 3. покр. мала, уска улица. — Становали су У истом кланцу, то јест у тој исто уличици. Кум.