Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кла́пња

жтом 2, стр. 720

кла́пња

клапња

Лема

клапња

Извор

том 2, стр. 720, редослед 7

  1. а.

    говор у бунилу, бунцање, тлапња. —У тој клапњи опет се придрне потрбуше па стане сновати што је већ У мозак увртио. Љуб. Ал га и сан својом клапњом непрестано подражива. Баш.

  2. б.

    оно што се коме чини да је тако, неистина, лаж, привид.

    — Чујеш пасје безобразне клапње: »Домаћа се чељад посвађала.«
    Њег.
Изворни текст (OCR)
кла́пња ж а. говор у бунилу, бунцање, тлапња. —У тој клапњи опет се придрне потрбуше па стане сновати што је већ У мозак увртио. Љуб. Ал га и сан својом клапњом непрестано подражива. Баш. б. оно што се коме чини да је тако, неистина, лаж, привид. — Чујеш пасје безобразне клапње: »Домаћа се чељад посвађала.« Њег.