кла̏ти
клати
Лема
клати
Извор
том 2, стр. 723, редослед 6
- 1.
(импф. кла̑х; трп. прид кла̑н и кла̑т) несврш. убијати пресецајући грло, гркљан.
— О Божићу он коље три печенице: прасе, јагње и ћурку.
Други крвник стао ... да коље.
- 2.
рањавати зубима, уједати.
— Змије кољу, а јакрепи штипљу.
Мање ће га буве клати.
- 3.
необ. резати мртво тело да се што утврди, сецирати.
— После ... је са доктором долазио, те су клали убијеног Стевана.
- 4.
јако пећи, задавати бол; озлеђивати.
— Дим их је с огњишта клао за очи.
Ланци им кољу зглобове.
- 5.
мучити, причињати бол, тиштати.
— У прсима болест дави, а у грлу коље све јаче.
Чим је вече, грозница ме коље.
Целога живота коље ме неправда.
Пододреднице
1. уз. повр. убијати један другога, тући се, борити се, ратовати. — Тридесет европских народа клало се... четири године. Крл. фиr. Разјарен се оркан с небесима коље. Бој. 2. фиг. бити у завади, непријатељству, свађати се, кавжити се. — Срамота би била пред војском да јој се вође кољу. Том. Око њега је још скакао мајор витлајући штапом и кољући се сам са собом, сав ускиптио. Лал. 3. покр. радо уједати (о мачки, коњу и сл.). Вук Рј
Изворни текст (OCR)
кла̏ти, ко̏ље̄м (импф. кла̑х; трп. прид. кла̑н и кла̑т) несврш. 1. убијати пресецајући грло, гркљан. — О Божићу он коље три печенице: прасе, јагње и ћурку. Вес. Други крвник стао ... да коље. Гор. 2. рањавати зубима, уједати. — Змије кољу, а јакрепи штипљу. НПХ. Мање ће га буве клати. Јел. 3. необ. резати мртво тело да се што утврди, сецирати. — После ... је са доктором долазио, те су клали убијеног Стевана. Јакш. Ђ. 4. јако пећи, задавати бол; озлеђивати. — Дим их је с огњишта клао за очи. Куш. Ланци им кољу зглобове. Вуј. 5. мучити, причињати бол, тиштати. — У прсима болест дави, а у грлу коље све јаче. Новак. Чим је вече, грозница ме коље. Стан. фиг. Целога живота коље ме неправда. Нуш.