кла̏ђе̄ње
клађење
Лема
клађење
Извор
том 2, стр. 717, редослед 25
- —
гл. им. од кладити се без журбе, немарно.
— Да је срећа, ја би кла̑ј (обично удвојено) узв. нар. полако, унука имао ... Па он да ратује, а ја клај-клај за овцама.
Изворни текст (OCR)
кла̏ђе̄ње с гл. им. од кладити се. кла̑ј (обично удвојено) узв. нар. полако, без журбе, немарно. — Да је срећа, ја би унука имао ... Па он да ратује, а ја клај-клај за овцама. Ћос. Д.