кла̏њати

клањати QA: medium

Лема

клањати

Извор

том 2, стр. 718, редослед 27

1.
в. клањати се
— Ја му се поклоним, дам обућу ... и клањам док на врата не изиђем ... и то није да клањам самом свекру, него и куму.
Вес.
Једини идол његов постаде 1на, и он је живео за ЊУ и клањаше идолу своме као светињи.
Дом.
Све се цуре уклониле с пута, а не клања Велибеговица.
НП Вук
Погледај лишће, ко да неком клања.
Митр.
2.
обављати молитву, молитш се клањајући се (обично о муслиманима).
— Кад се већ смрачило, клањали акшам ту на зелени.
Мул.
Омер-аrа се уми ... и пође да клања.
Ћор.
Ћамил би одлазио да клања подне или ићиндију.
Андр. И.

Пододреднице

~ се

1. а. сагибати главу или горњи део тела (као знак поштовања, поздрава, побожности и др.). — Италијански се генерал дубоко клањао. Дед. В. фиr. На бунарима клањали су се сухи ђермови. Шапч. Златне главице цвијећа њежно се клањају на тананим високим влатима према тихој свирци пољскога вјетра. Михољ. б. (само у презенту) као поздрав у претераном поштовању, снисходљивости. — Кад познаде мене ... пресави се у пасу и растеже уста од уха до Vха: — Клањам се, велечасни! Андр. И. 2. фиг. ласкати, улагивати се. — Но брзо се примири с утјехом да се неће морати бар својим досадањим колегицама клањати. Коз. Ј. Зар нису и владаоци и песници унеколико једнаки: воле да су сила, воле да им се клања множина. Нуш. 3. фиг. много ценити, поштовати, исказивати највеће признање и дивљење. — Клањајући се његову уму признала сам му да га не могу ... љубити љубављу вјеренице. Ђал. Ми подвргавамо анализи хипотезе којима се свет од векова клањао. Панч. 4. (чега) необ. клонити се, уклањати се. — Није се клањао свијета, није ни марио за људе. Шен

сагибати главу или горњи део тела (као знак поштовања, поздрава, побожности и др.).фиr. На бунарима клањали су се сухи ђермови. Шапч. Златне главице цвијећа њежно се клањају на тананим високим влатима према тихој свирци пољскога вјетра. Михољ.(само у презенту) као поздрав у претераном поштовању, снисходљивости.фиг. ласкати, улагивати се.фиг. много ценити, поштовати, исказивати највеће признање и дивљење.(чега) необ. клонити се, уклањати се.

Изворни текст (OCR)

кла̏њати, -а̄м несврш. 1. в. клањати се. — Ја му се поклоним, дам обућу ... и клањам док на врата не изиђем ... и то није да клањам самом свекру, него и куму. Вес. Једини идол његов постаде 1на, и он је живео за ЊУ и клањаше идолу своме као светињи. Дом. Све се цуре уклониле с пута, а не клања Велибеговица. НП Вук. фиг. Погледај лишће, ко да неком клања. Митр. 2. обављати молитву, молитш се клањајући се (обично о муслиманима). — Кад се већ смрачило, клањали акшам ту на зелени. Мул. Омер-аrа се уми ... и пође да клања. Ћор. Ћамил би  одлазио да клања подне или ићиндију. Андр. И.