Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кле̏као

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 725

кле̏као

клекао

Стална адреса

Лема

клекао

Извор

том 2, стр. 725, редослед 9

  1. 1.а.

    и кле̏кнуо, -ула) сврш. а. спустити се на колена.

    — Клекао и склопио руке.
    Ђал.
    Коњ клекну предњим ногама.
    Вас.
    Срце му с наrла страха клече.
    Комб.
  2. 1.б.

    песн. зајахати (на коња).

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
    — АлаХ! рече, на ђогина клече.
    НПХ
  3. 2.

    фиг. потчинити се чијој вољи, власти, покорити се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — После Садове Беч клече пред lаџаре.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
кле̏као, -кла и кле̏кнуо, -ула) сврш. 1. а. спустити се на колена. — Клекао и склопио руке. Ђал. Коњ клекну предњим ногама. Вас. фиг. Срце му с наrла страха клече. Комб. б. нар. песн. зајахати (на коња). — АлаХ! рече, на ђогина клече. НПХ. 2. фиг. потчинити се чијој вољи, власти, покорити се. — После Садове Беч клече пред lаџаре. Петр. В.