Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

клѐпало

стом 2, стр. 726

клѐпало

клепало

Лема

клепало

Извор

том 2, стр. 726, редослед 1

  1. 1.а.

    дрвена или метална даска у коју се удара ради давања различних знакова; чегртаљка.

    — Зачас удри људи у КЛепала ... И теци све што се звало њ ником.
    Буд.
    О поноћи попа удари три пута у црквено клепало.
    Нуш.
  2. 1.в.

    клатно

    — Купит ћу му звоно од дуката, а клепало од сухога злата.
    НПХ
  3. 2.

    с и м фиг. а погрд. човек који брбља, клепеће.

    с — средњи родфиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — И теби, старо клепало ... требаће једно збогом казати.
    Јакш. Ђ.
    Нећу ја да будем ничије клепало.
    Павл.
    б. в. кваризанат.
    Р-К Реч.
Изворни текст (OCR)
клѐпало с 1. а. дрвена или метална даска у коју се удара ради давања различних знакова; чегртаљка. — Зачас удри људи у КЛепала ... И теци све што се звало њ ником. Буд. О поноћи попа удари три пута у црквено клепало. Нуш. б. в. клатно — Купит ћу му звоно од дуката, а клепало од сухога злата. НПХ. 2. с и м фиг. а погрд. човек који брбља, клепеће. — И теби, старо клепало ... требаће једно збогом казати. Јакш. Ђ. Нећу ја да будем ничије клепало. Павл. б. в. кваризанат. Р-К Реч.