Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

клѐпати

несврштом 2, стр. 726

клѐпати

клепати, клепам, клепљем

Лема

клепати

Варијанте

клепам, клепљем, кле̏па̄м, кле̏пље̄м

Извор

том 2, стр. 726, редослед 6

  1. 1.а.

    ударцима чекића исправљати рез, оштрицу чега; откивати косу.

    — Косац клепа косу.
    Гор.
    Доживећу ја да ви ... старе мотике клепљете. Ћос.
  2. 1.б.

    оштрити воденички камен ударајући по њему чекићем (да ситније меље).

    — Спази ... чекић којим се воденичко камење клепље. Бож.
  3. 2.

    ударати у клепало (место звона).

    — Баш ... је клепало пред манастиром.
    Мат.
  4. 3.

    шкљоцати, клопотати.

    — Зубима је тако клепао као пас у терању.
    Кнеж. Л.
  5. 4.

    фиг. брбљати, блебетати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — А жене су клепале што им је слина донијела на јеЗiК. Рен.
Изворни текст (OCR)
клѐпати, кле̏па̄м и кле̏пље̄м несврш. 1. а. ударцима чекића исправљати рез, оштрицу чега; откивати косу. — Косац клепа косу. Гор. Доживећу ја да ви ... старе мотике клепљете. Ћос. Д. б. оштрити воденички камен ударајући по њему чекићем (да ситније меље). — Спази ... чекић којим се воденичко камење клепље. Бож. 2. ударати у клепало (место звона). — Баш ... је клепало пред манастиром. Мат. 3. шкљоцати, клопотати. — Зубима је тако клепао као пас у терању. Кнеж. Л. 4. фиг. брбљати, блебетати. — А жене су клепале што им је слина донијела на јеЗiК. Рен.