клепѐтати
клепетати, клепећем QA: high
Лема
клепетати
Варијанте
клепећем, клѐпеће̄м
Извор
том 2, стр. 726, редослед 20
- 1.
чинити звеку, буку ударајући или куцајући чим тврдим о што тврдо.
— На њега ђерам се ... посади ... рода, па клепећући својим дугим кљуном гледа у далеку равницу.
Мало звоно ... оног јутра наоштрило свој гласић ... клепетајући у сав мах.
- 2.
јако ударатџ, куцати (о срцу); цвокотати (о зубима); трести се, дрхтати (о коленима).
— Клепеће ми срце.
Клепећу зуби и кољена.
- 3.
фиг. блебетати, брбљати.
— Што он ту клепеће ...? Све је празно и намјештено.
Ти си једна језичка ... па клепећеш ни сама не знаш шта.
- 4.
лепршати ударајући о што.
— Широке ногавице клепетаху му око чљенка. Кум. жлепѐтац, -ѐца м а. клатно у звона.
— Успе се на стари дуб гдје између двије гране висијаше звоно, дохвати за клепетац.
б. батић у млину који удара о жервањ и потреса
— Клепетац у млину поциктава кратким звонким звуком.
Изворни текст (OCR)
клепѐтати, -а̄м и клѐпеће̄м несврш. 1. чинити звеку, буку ударајући или куцајући чим тврдим о што тврдо. — На њега ђерам се ... посади ... рода, па клепећући својим дугим кљуном гледа у далеку равницу. Јакш. Ђ. Мало звоно ... оног јутра наоштрило свој гласић ... клепетајући у сав мах. Војн. 2. јако ударатџ, куцати (о срцу); цвокотати (о зубима); трести се, дрхтати (о коленима). — Клепеће ми срце. Шен. Клепећу зуби и кољена. Матош. 3. фиг. блебетати, брбљати. — Што он ту клепеће ...? Све је празно и намјештено. Крл. Ти си једна језичка ... па клепећеш ни сама не знаш шта. Ћор. 4. лепршати ударајући о што. — Широке ногавице клепетаху му око чљенка. Кум. жлепѐтац, -ѐца м а. клатно у звона. — Успе се на стари дуб гдје између двије гране висијаше звоно, дохвати за клепетац. Ћип. б. батић у млину који удара о жервањ и потреса кош. — Клепетац у млину поциктава кратким звонким звуком. Божић.