кле̏пкати
клепкати
Лема
клепкати
Извор
том 2, стр. 727, редослед 4
- —
дем. према клекле̏пнути, -не̄м сврш. клепити, ударити једанпут тако да се чује ударац.
— Но одједном клепне га дон Кузма по другом уху својом тешком руком. Мар. Негдје под стрехом заквоца кокошка и пијетао клепну крилима.
Изворни текст (OCR)
кле̏пкати, -а̄м несврш. дем. према клекле̏пнути, -не̄м сврш. клепити, ударити једанпут тако да се чује ударац. — Но одједном клепне га дон Кузма по другом уху својом тешком руком. Мар. Негдје под стрехом заквоца кокошка и пијетао клепну крилима. Сиј.