кле̏птати

клептати

Стална адреса

Лема

клептати

Извор

том 2, стр. 727, редослед 9

—
в. клепетати (1).
— Понека цура с ибриком ... на чесму прође и ... нануле клепћу о голе јој пете.
Шант.
Вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сVвим звуком.
Мил.
в.
В. Клепће канат опћинског сметљара. Кик.
в. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

кле̏птати, -е̏пће̄м несврш. в. клепетати (1). — Понека цура с ибриком ... на чесму прође и ... нануле клепћу о голе јој пете. Шант. Вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сVвим звуком. Мил. В. Клепће канат опћинског сметљара. Кик.