клѐтвенӣк
клетвеник QA: medium
Лема
клетвеник
Извор
том 2, стр. 728, редослед 22
- а.
онај који се клетвом, заклетвом свечано обавезао да ће учинити што.
- б.
вазал у феудалној епохи, феудалац који се обавезао крупнијем феудалцу на различите дужности.
history— Франкопани су као клетвеници Венеције ширили своју моћ.
- в.
песн. вазална држава.
— Енглеска је клетвеник му веран. Панд. кле́ти и кле̑ти, ку̀не̄м (р. прид. кле̏о, кле́ла, кле́ло, трп. прид. кле̂т) несврш. 1. бацати на кога клетву, проклињати.
— Е2, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?
2. разг. грдити, псовати
— Свецима хоће ноге да изједеш, а т е вани кунеш свеца.
Пододреднице
давати заклетву, под заклетвом обећавати што, заклињати се. — Кунем ти се ево живим богом да те хоћу окајати скоро! Бог. Научне истине у које се научници данас куну, биће сутра — заблуде. _ав
Изворни текст (OCR)
клѐтвенӣк м а. онај који се клетвом, заклетвом свечано обавезао да ће учинити што. б. ист. вазал у феудалној епохи, феудалац који се обавезао крупнијем феудалцу на различите дужности. — Франкопани су као клетвеници Венеције ширили своју моћ. Нех. в. песн. вазална држава. — Енглеска је клетвеник му веран. Панд. кле́ти и кле̑ти, ку̀не̄м (р. прид. кле̏о, кле́ла, кле́ло, трп. прид. кле̂т) несврш. 1. бацати на кога клетву, проклињати. — Е2, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? Станк. 2. разг. грдити, псовати — Свецима хоће ноге да изједеш, а т е вани кунеш свеца. Леск. Ј.