Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кле̑тнӣк

мтом 2, стр. 729

кле̑тнӣк

клетник

Лема

клетник

Извор

том 2, стр. 729, редослед 2

  1. 1.

    онај који се куне Рј. А.

    dialectal
    покр. — покрајински
  2. 2.

    песн. проклет, мрзак, одвратан човек.

    песн. — песнички
    — Хрипање жртве што је клетник уби.
    Крањч. С.
    Клетниче, реци, откуда си, да ти мајци мртву вратим главу.
    Јакш. Ђ.
  3. 3.

    онај који куне, псује.

    — Па било дијете ... или клетник дрски што се псовком крсти. Кам. кле̑тница (у атрибутској служби) ж проклета.
    — Уђи, земљо, сва у мене ... Уђи .. земљо клетнице ... земља сам и сама.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
кле̑тнӣк м 1. покр. онај који се куне Рј. А. 2. песн. проклет, мрзак, одвратан човек. — Хрипање жртве што је клетник уби. Крањч. С. Клетниче, реци, откуда си, да ти мајци мртву вратим главу. Јакш. Ђ. 3. онај који куне, псује. — Па било дијете ... или клетник дрски што се псовком крсти. Кам. кле̑тница (у атрибутској служби) ж проклета. — Уђи, земљо, сва у мене ... Уђи .. земљо клетнице ... земља сам и сама. Сиј.