кле̏ца̄ње
клецање
Лема
клецање
Извор
том 2, стр. 729, редослед 7
- —
гл. им. од клецати кле̏цати?, -а̄м несврш. а. прегибати се, савијати се од страха, слабости и сл. (обично о коленима, ногама).
— Тад он, неrда љући гује љуте, мал'не зеца плашљивији клеца.
Рука ломна, тело измождено, а клеца ми слабачко колено.
Моје рањено срце поче клецати.
б. прегибати, савијати колена (у знак побожности, понизности, молбе).
— Знао би се понизити и клецати пред Алексом да му да ... ракије.
Изворни текст (OCR)
кле̏ца̄ње с гл. им. од клецати. кле̏цати?, -а̄м несврш. а. прегибати се, савијати се од страха, слабости и сл. (обично о коленима, ногама). —— Тад он, неrда љући гује љуте, мал'не зеца плашљивији клеца. Маж. И. Рука ломна, тело измождено, а клеца ми слабачко колено. Радич. фиг. Моје рањено срце поче клецати. Лаз. Л. б. прегибати, савијати колена (у знак побожности, понизности, молбе). — Знао би се понизити и клецати пред Алексом да му да ... ракије. Петр. В.