клѝзати
клизати
Лема
клизати
Варијанте
кли́зати
Извор
том 2, стр. 730, редослед 17
- а.
и кли̑за̄ м несврш. = клизити (1) а. кретати се у неком правцу по глаткој или уопште клиској површини.
— Обложе их саонице једним танким слојем леда да би лакше клизале.
Рефлектори лимузина клижу вијугавим цестама.
- б.
помицати се са свога места не могући се задржати на глаткој површини.
— Снијег је шкрипио, грање се кршило, нога клизала по леду.
Посртао је и клизао по оној раскаљаној земљи.
- в.
кретати се, спуштати се без потреса и задржавања по површини чега; тонути.
— У неколико се маха оћутио трус земље, хумци се селе у долине клижући.
Фад ми се чини да не живим више, у густу таму да све дубље клизам.
Каткад сам ... поново губила тло под ногама, клизала у немир.
- г.
Г. фиг. тихо, мирно, једнолико пролазити, протицати (о времену).
— Дан за даном клизао је неосетно.
Пододреднице
клизати. — Куј, дедо, од сандука саонице за унука; нек се клижу, изврћУ. Петр. В. Влак се клиже по трачницама. Неим. Носне дупље засипа снеr. Клижу се низ лице капље бљутаве воде. Ољ. фиr. Његови су се погледи клизали од оне црне брадавичице на уста, на вратић. Киш
Изворни текст (OCR)
клѝзати, -а̄м и кли́зати, кли̑жке̄м и кли̑за̄ м несврш. = клизити (1) а. кретати се у неком правцу по глаткој или уопште клиској површини. — Обложе их саонице једним танким слојем леда да би лакше клизале. Петр. М. Рефлектори лимузина клижу вијугавим цестама. Бат. б. помицати се са свога места не могући се задржати на глаткој површини. — Снијег је шкрипио, грање се кршило, нога клизала по леду. Шен. Посртао је и клизао по оној раскаљаној земљи. Вес. в. кретати се, спуштати се без потреса и задржавања по површини чега; тонути. — У неколико се маха оћутио трус земље, хумци се селе у долине клижући. Киш. фиг. Фад ми се чини да не живим више, у густу таму да све дубље клизам. Рак. Каткад сам ... поново губила тло под ногама, клизала у немир. Бег. Г. фиг. тихо, мирно, једнолико пролазити, протицати (о времену). — Дан за даном клизао је неосетно. Вес.