Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

клѝза̄ч

мтом 2, стр. 731

клѝза̄ч

клизач

Лема

клизач

Извор

том 2, стр. 731, редослед 2

  1. 1.

    онај који се бави клизачким спортом, (с)клизач.

    с — средњи род
  2. 2.а.

    део строја, направе који омогућује клизање по каквој површини, плохи.

    technical
    техн. — техника
    — Сваки од четири клизача на ракетним саоницама начињен је од веома тврдог материјала. Б 1958.
  3. 2.б.

    прстен који клизи по цепину.

    — Да нам цепин не би ... испао, причврстимо га на руку помоћу омче спојене с округлим клизачем. З-Г.
Изворни текст (OCR)
клѝза̄ч, -а́ча м 1. онај који се бави клизачким спортом, (с)клизач. 2. техн. а. део строја, направе који омогућује клизање по каквој површини, плохи. — Сваки од четири клизача на ракетним саоницама начињен је од веома тврдог материјала. Б 1958. б. прстен који клизи по цепину. — Да нам цепин не би ... испао, причврстимо га на руку помоћу омче спојене с округлим клизачем. З-Г.