Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кли́зити

несврштом 2, стр. 731

кли́зити

клизити

Лема

клизити

Извор

том 2, стр. 731, редослед 3

  1. 1.

    = клизати

    — По плавом небу клизе бели облачићи.
    Ћос. Б.
    Ријечи клизе и звоне као саонице.
    Сим.
    Добра клизи дубока и зелена.
    Мих.
    Вече је брзо клизило у овој одушевљеној забави.
    Мил.
    В.
  2. 2.

    лагано, неприметно приближавати се чему, улазити, упадати у што.

    colloquial
    — Они сада полако клизе у издају.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
кли́зити, -ӣм несврш. 1. = клизати. — По плавом небу клизе бели облачићи. Ћос. Б. фиг. Ријечи клизе и звоне као саонице. Сим. Добра клизи дубока и зелена. Мих. Вече је брзо клизило у овој одушевљеној забави. Мил. В. 2. разг. лагано, неприметно приближавати се чему, улазити, упадати у што. — Они сада полако клизе у издају. Чол.