кли̏знути

клизнути

Лема

клизнути

Извор

том 2, стр. 731, редослед 5

1.
сврш. према клизати и клизити.
2.а.
побећи, одјурити, нестати, киднути.
— Они су гледали да неопазице клизну у ноћ, својим кућама.
Ћор.
2.б.
провући се у трен ока, лако, без напора.
— Она је плешући клизнула сваки час кроз тај обруч као да је вила.
Брл.
2.в.
нагло се спустити брзо клизећи.
— Клизнуше јој на то двије материнске сузе.
Сим.
Пусти кошуљу да јој клизне с рамена].
Петр. В.
3.а.
одједном се појавити, синути.
— Лазару чудновате клизнуле мисли. Рад.
3.б.
брзо, незапажено, нехотице прећи.
— И готово непримјетљиво клизне разговор у високу политику.
Цар Е.
4.
брзо прелетети, прећи преко чега.
— Преко тог питања он је у своме говору само клизнуо, тј. није хтео да се њиме дубље бави.
Бак.
Реч.

Изворни текст (OCR)

кли̏знути, -не̄м сврш. 1. сврш. према клизати и клизити. 2. а. побећи, одјурити, нестати, киднути. — Они су гледали да неопазице клизну у ноћ, својим кућама. Ћор. б. провући се у трен ока, лако, без напора. — Она је плешући клизнула сваки час кроз тај обруч као да је вила. Брл. в. нагло се спустити брзо клизећи. — Клизнуше јој на то двије материнске сузе. Сим. Пусти кошуљу да јој клизне с рамена]. Петр. В. 3. а. одједном се појавити, синути. — Лазару чудновате клизнуле мисли. Рад. Д. б. брзо, незапажено, нехотице прећи. — И готово непримјетљиво клизне разговор у високу политику. Цар Е. 4. брзо прелетети, прећи преко чега. — Преко тог питања он је у своме говору само клизнуо, тј. није хтео да се њиме дубље бави. Бак. Реч.