Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кли̏кнути

сврштом 2, стр. 732

кли̏кнути

кликнути

Лема

кликнути

Извор

том 2, стр. 732, редослед 14

  1. 1.

    веселоузвикнути, поздравити радосним ускликом.

    — Хлапић и Гита кликснуше од радости.
    Брл.
    Одједном у његовим очима као да кликну радост.
    Јанк.
  2. 2.а.

    (обично: кога) гласно зовнути, позвати.

    — Кликнућу овчара ... да ми у крчагу намузе свјежа млијека.
    Ђон.
    Кликнула зора нам рана ријеч прољетне епифаније.
    Наз.
  3. 2.б.

    повикати; зачути се, разлегнути се, одјекнути.

    — О-ој на-јо! кликну опет с виса.
    Вукић.
    Упутише се к страни откле је вапај кликнуо.
    Војн.
  4. 3.

    уз инф. глагола којима се изриче какав глас истиче почетак радње тих глагола.

    archaic
    заст. — застарелоинф. — инфинитив
    — Снаха ... кликне овако нарицати.
    Нен. Љ.
    Откад кликох пјесме слагати, светињом ми пјесма била.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
кли̏кнути, -не̄м сврш. 1. веселоузвикнути, поздравити радосним ускликом. — Хлапић и Гита кликснуше од радости. Брл. фиг. Одједном у његовим очима као да кликну радост. Јанк. 2. а. (обично: кога) гласно зовнути, позвати. — Кликнућу овчара ... да ми у крчагу намузе свјежа млијека. Ђон. фиг. Кликнула зора нам рана ријеч прољетне епифаније. Наз. б. повикати; зачути се, разлегнути се, одјекнути. — О-ој на-јо! кликну опет с виса. Вукић. Упутише се к страни откле је вапај кликнуо. Војн. 3. заст. уз инф. глагола којима се изриче какав глас истиче почетак радње тих глагола. — Снаха ... кликне овако нарицати. Нен. Љ. Откад кликох пјесме слагати, светињом ми пјесма била. Шен.