кли̏ковати
кликовати QA: high
Лема
кликовати
Извор
том 2, стр. 732, редослед 16
- 1.а.
песн гласно позивати.
folk— А кроз лелек дубок глас се чује; стари Јуже то пољем кликује: »За мном, децо, моји соколови!«
- 1.б.
упућивати позив коме.
— Кличе вила с Гусине планине, те кликује Сењу на Крајину, зове вила Сењанина Ива.
в. клицати (2). — — Кликоваше пребијела вила, кликовала три бијела дана, нико јој се озват не смијаше. — Па алаха с пророком кликују да нас бране од зла свакојега.
- 2.
клицати (обично од весеља, радости).
— Чујеш ... како се ... младеж, мушко и женско, на све стране купи па раздрагано кликује и јујушка.
Дакле ћеш ме повести у бој]? ... кликоваше младић радосно.
А виолине кликоваху.
Изворни текст (OCR)
кли̏ковати, -кује̄м несврш. 1. нар. песн. а. гласно позивати. — А кроз лелек дубок глас се чује; стари Јуже то пољем кликује: »За мном, децо, моји соколови!« Фил. б. упућивати позив коме. — Кличе вила с Гусине планине, те кликује Сењу на Крајину, зове вила Сењанина Ива. НП Вук. в. клицати (2). — Кликоваше пребијела вила, кликовала три бијела дана, нико јој се озват не смијаше. НП Вук. Па алаха с пророком кликују да нас бране од зла свакојега. Њег. 2. клицати (обично од весеља, радости). — Чујеш ... како се ... младеж, мушко и женско, на све стране купи па раздрагано кликује и јујушка. Том. Дакле ћеш ме повести у бој]? ... кликоваше младић радосно. Јакш. Ђ. фиг. А виолине кликоваху. Матош.