клѝктати
кликтати
Лема
кликтати
Извор
том 2, стр. 732, редослед 26
- 1.
( -а̄м) несврш пуштати од себе испрекидане крикове.
dialectal— Чује се ... ластавице ... прелијећу и кликћу.
Негдје у висинама круже и кликћу орлови.
- 2.
пуштати од себе клик од весеља, усхићења, радости.
— Играју сви: кликћу и подврискују.
Лети чајка брзим летом и весело кликтајући додирује лаке вале.
Срце ми кликће и расте од миља што сам међ вама!
б. радосно певати; уотште певати.
— у сав глас кликтало грло.
Нисте добар пјевчик. А чусте ли како кликће наш господин АКсо.
Изворни текст (OCR)
клѝктати, кли̏кће̄м (покр. -а̄м) несврш. 1. пуштати од себе испрекидане крикове. — Чује се ... ластавице ... прелијећу и кликћу. Мар. Негдје у висинама круже и кликћу орлови. Чол. 2. з. пуштати од себе клик од весеља, усхићења, радости. — Играју сви: кликћу и подврискују. Срем. Лети чајка брзим летом и весело кликтајући додирује лаке вале. Ил. фиг. Срце ми кликће и расте од миља што сам међ вама! Наз. б. радосно певати; уотште певати. — у сав глас кликтало грло. Шен. Нисте добар пјевчик. А чусте ли како кликће наш господин АКсо. Ранк.