кли̏мати
климати
Лема
климати
Извор
том 2, стр. 733, редослед 24
- 1.а.
чинити покрете чим (главом, ногама, рукама, горњим делом тела) горе-доле, напред-назад, лево-десно, амо-тамо.
— Климају људи главама, држе их болничарке испод руке. Дед.
- 1.б.
чинити покрете главом у знак одобравања, неодобравања, сумње и сл.
— Климају мудрачки и одобравајући главама. Петр.
- 1.в.
Слушајући то ... климао је шурјак сумњиво главом. Крањч. Стј.
- 2.а.
њихати се, љуљати се.
— Па их је јагњеће коже поделио на обе стране дрвенога самара да не клима ни тамо ни амо.
Око ње стражаре тамни високи јабланови климајући полако.
- 2.б.
фиг. бити несигуран, несталан.
— Знајући језик како треба, није му знање климало.
- 3.
незграпно, тешко ходати њишући се, клатећи се.
— Перушина се уморио па ... штедљиво клима.
Пододреднице
а. стајати лабаво на некој подлози. — Климају му се зуби, клима му се лијеви очњак. Крл. б. њихати се, љуљати се. — На колима ... са стране климала се дрвена излизана крављача. Мил. В
Изворни текст (OCR)
кли̏мати, -а̄м несврш. 1. а. чинити покрете чим (главом, ногама, рукама, горњим делом тела) горе-доле, напред-назад, лево-десно, амо-тамо. — Климају људи главама, држе их болничарке испод руке. Дед. В. б. чинити покрете главом у знак одобравања, неодобравања, сумње и сл. — Климају мудрачки и одобравајући главама. Петр. В. Слушајући то ... климао је шурјак сумњиво главом. Крањч. Стј. 2. а. њихати се, љуљати се. — Па их је јагњеће коже поделио на обе стране дрвенога самара да не клима ни тамо ни амо. Јакш. Ђ. Око ње стражаре тамни високи јабланови климајући полако. Поп. Ј. б. фиг. бити несигуран, несталан. — Знајући језик како треба, није му знање климало. Кур. 3. незграпно, тешко ходати њишући се, клатећи се. — Перушина се уморио па ... штедљиво клима. Кал.