кли̏н
клин
Лема
клин
Извор
том 2, стр. 734, редослед 17
- 1.
(мн. кли̏нови, кли̏ни) 1 већи или мањи комад дрвета, железа, заоштрен с једнога краја, који се употребљава у разне сврхе (за вешање чега, при цепању и сл.).
archaic— Нашао је ... гвоздени клин, о који се некад ... вешало оружје или коњска опрема.
Мени је на прву њезину ријеч било канда ми је тко клин забио у срЦе.
- 2.
фиг. оно што има такав облик.
— Тамни клинови сјене ... лежали су једни до других.
У дну уског клина пољане ... бјеласао се кров нове ујакове колибе.
- 3.
војн. дубок продор на уском простору у непријатељске положаје који има за последицу раздвајање непријатељског фронта.
— Бугари су продирали, стварали клинове у нашим редовима.
- 4.
комад ткања што се ушије нпр. под пазухо на кошуљи да буде на том месту шире. Вук Рј.
- 5.
(обично мн.) кила.
medicinedialectal— Киле ( .. клини) развијају се обично постепено.
јако, до бесвести се опити. — Три дана је свадбовао ... кад освану дан четврти ... опи се као клин. Вес. ; сигуран као врбов непоуздан; ударити, забити ~ између кога разјединити их, посвађати; врбов човек на кога се не може ослонити, у кога се не може поуздати. — Нашег учу знате да је врбов клин.
Фразе
избити коме клинове из главе ослободити некога предрасуда. — Ја сам им ... наше разговоре казивао и доста сам им клина из главе избио. Павл.; куглин, лоптин ~део куглина, лоптина обујма, запремине, ограничен једним сферним троуглом и трима кружним исечцима; о ~ (оо̄есити) сасвим нешто напустити, занемарити. — Кад дођу избори, ти ... дућан о клин. Нуш.; они мени ~, ја њима ~ на сваки напад одговорити противнападом. — 11а тако они мени клин, ја њима. Сим.; опити се као
Изворни текст (OCR)
кли̏н м (мн. кли̏нови, заст. кли̏ни) 1. већи или мањи комад дрвета, железа, заоштрен с једнога краја, који се употребљава у разне сврхе (за вешање чега, при цепању и сл.). — Нашао је ... гвоздени клин, о који се некад ... вешало оружје или коњска опрема. Андр. И. Мени је на прву њезину ријеч било канда ми је тко клин забио у срЦе. Шен. 2. фиг. оно што има такав облик. — Тамни клинови сјене ... лежали су једни до других. Торб. У дну уског клина пољане ... бјеласао се кров нове ујакове колибе. Ћоп. 3. војн. дубок продор на уском простору у непријатељске положаје који има за последицу раздвајање непријатељског фронта. — Бугари су продирали, стварали клинове у нашим редовима. Јак. 4. комад ткања што се ушије нпр. под пазухо на кошуљи да буде на том месту шире. Вук Рј. 5. (обично мн.) покр. мед. кила. — Киле ( .. клини) развијају се обично постепено. Батут.