Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кли́сити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 737

кли́сити

клисити

Лема

клисити

Извор

том 2, стр. 737, редослед 7

  1. 1.а.

    сврш. журно поћи, потрчати.

    — Отворише врата
    — на велико чудо, клиси из цркве ... кер.
    Глиш.
  2. 1.б.

    подићи се, устати, скочити.

    — Шта је ... дрекну Брне клисивши са столице.
    Мат.
  3. 2.а.

    несврш. клизити, јурити, брзо ићи.

    несврш. — несвршени глагол
    — Скоро ће сунце гранути, за петама сјена клиси.
    Полић
  4. 2.б.

    дизати се увис, стршити, стрчати.

    — <тотине витких минарета као горостасна копља клисе према небу.
    Том.
  5. 2.в.

    фиг. стремити, тежити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Све моје клиси према знаку што ми изнад главе виси.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
кли́сити, кли̑сӣм 1. сврш. а. журно поћи, потрчати. — Отворише врата — на велико чудо, клиси из цркве ... кер. Глиш. б. подићи се, устати, скочити. — Шта је ... дрекну Брне клисивши са столице. Мат. 2. несврш. а. клизити, јурити, брзо ићи. — Скоро ће сунце гранути, за петама сјена клиси. Полић. б. дизати се увис, стршити, стрчати. — <тотине витких минарета као горостасна копља клисе према небу. Том. в. фиг. стремити, тежити. — Све моје клиси према знаку што ми изнад главе виси. Наз.