Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кли̏цати

несврштом 2, стр. 738

кли̏цати

клицати

Лема

клицати

Извор

том 2, стр. 738, редослед 5

  1. 1.а.

    весело узвикивати; поздраељати радосним усклицима.

    — Сви смо скочили на ноге и дуго клицали Црвеној армији. Дед.
  2. 1.в.

    Клицао сам из свеrа грла. Наз. фиг. Ено, смеши се зимско сунце ... кличу бели кровови. Каш.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 1.б.

    певати с мунаре, кујисати.

    с — средњи род
    — Хоџа озго не кличе молитву.
    Сиј.
  4. 2.

    (кога) песн. звати, дозивати у помоћ.

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
    — Ил се вила у грм уловила, тере кличе побратима вјерна да јој златне одапиње власи.
    Март.
  5. 3.

    кликтати (о птицама).

    — Кличу ране птице у мирисном џбуну.
    Уј.

Пододреднице

~ се

уз. повр. један другога дозивати. — За топове и низам не маре, но бој бију, кличу се јунаци. НП Вук

уз. повр. један другога дозивати.
Изворни текст (OCR)
кли̏цати, кли̏че̄м несврш. 1. а. весело узвикивати; поздраељати радосним усклицима. — Сви смо скочили на ноге и дуго клицали Црвеној армији. Дед. В. Клицао сам из свеrа грла. Наз. фиг. Ено, смеши се зимско сунце ... кличу бели кровови. Каш. б. певати с мунаре, кујисати. — Хоџа озго не кличе молитву. Сиј. 2. (кога) нар. песн. звати, дозивати у помоћ. — Ил се вила у грм уловила, тере кличе побратима вјерна да јој златне одапиње власи. Март. 3. кликтати (о птицама). — Кличу ране птице у мирисном џбуну. Уј.