клоба̀рати

клобарати

клобарати

том 2, стр. 739, редослед 3

в.
оном. в. клопарати.
оном. — ономатопејав. — (после броја) век
— Уши су му заглухнуле, откључао је фиоку а да ни са̑м није чуо колико клобара тиме.
Петр. В.

Изворни текст (OCR)

клоба̀рати, -а̄м несврш. оном. в. клопарати. — Уши су му заглухнуле, откључао је фиоку а да ни са̑м није чуо колико клобара тиме. Петр. В.