клобу̀чати
клобучати
Лема
клобучати
Извор
том 2, стр. 739, редослед 23
- —
избацивати (из себе) клобуке, мехуре (о води кад ври, кључа, пени се).
— На површини —клобуци, весници месту. Пол. 1957. фиг. Ти не знаш што то живота над водом — и даље су равномерно избијали ... Клобучали су увек на истом у мени отровом црним клобуча.
Пододреднице
уздигати се правећи вртлоге; налазити се у снажном покрету, ковитлати се. — Прашина се клобуча у густим облацима. Ж 1955. фиг. Слушај ... како се клобуча, навире, буја ... сокова чежња у радосни плод. Мас
Изворни текст (OCR)
клобу̀чати, -а̄м несврш. избацивати (из себе) клобуке, мехуре (о води кад ври, кључа, пени се). — На површини —клобуци, весници живота над водом — и даље су равномерно избијали ... Клобучали су увек на истом месту. Пол. 1957. фиг. Ти не знаш што то у мени отровом црним клобуча. Кост. Д.