клобу́чити
клобучити
Лема
клобучити
Извор
том 2, стр. 739, редослед 27
- 1.
в. клобучати.
- 2.
индив. покривати као клобуком
— Ја угледах у рупи једној два грешника ... једнога над другим тако да је глава клобучила главу.
Пододреднице
в. клобучати се. Рј. А
Изворни текст (OCR)
клобу́чити, кло̀бӯчӣм несврш. 1. в. клобучати. 2. индив. покривати као клобуком. — Ја угледах у рупи једној два грешника ... једнога над другим тако да је глава клобучила главу. Прер.