Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кло̏ко̄т

мтом 2, стр. 740

кло̏ко̄т

клокот

Стална адреса

Лема

клокот

Извор

том 2, стр. 740, редослед 14

  1. 1.

    оном. испрекидан шум који се чује од воде која ври, кључа, пени се, тече преко камења, клокотање.

    оном. — ономатопеја
    — Клокоти неки мукли из врела се каткад гласе.
    Наз.
    Опет негдје заклокота вода и тај клокот заврши се као јауком.
    Вуј.
    И зачуо се воде ... клокот у жарку грлу.
    Гор.
  2. 2.а.

    шум, звук налик шуму воде.

    — Тишина и угодно ... протицање времена као клокот клепсидре.
    Крл.
    Расипао се несташни клокот смеха зраком. КН 195б.
  3. 2.б.

    низ брзих пуцњева, штектање.

    — Најзад проради Душкова бреда с заглушним клокотом.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
кло̏ко̄т м оном. 1. испрекидан шум који се чује од воде која ври, кључа, пени се, тече преко камења, клокотање. — Клокоти неки мукли из врела се каткад гласе. Наз. Опет негдје заклокота вода и тај клокот заврши се као јауком. Вуј. И зачуо се воде ... клокот у жарку грлу. Гор. 2. а. шум, звук налик шуму воде. — Тишина и угодно ... протицање времена као клокот клепсидре. Крл. Расипао се несташни клокот смеха зраком. КН 195б. б. низ брзих пуцњева, штектање. — Најзад проради Душкова бреда с заглушним клокотом. Лал.