Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

клоко̀тати

несврштом 2, стр. 740

клоко̀тати

клокотати

Стална адреса

Лема

клокотати

Извор

том 2, стр. 740, редослед 17

  1. 1.

    оном. 1 производити, издавати глас кло(к)-кло(к) (о води кад тече, ври, кад кључа).

    оном. — ономатопеја
    — Студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори.
    Ранк.
    Вино клокоће низ жедна грла.
    Сим.
    Више ватре црне се вериге, а на њима котао који е шумио и клокотао. Шапч. фиr. Чрту у грVдима срџба кипи и клокоће.
    Наз.
    У грлу мӯ клокоће туrа.
    Поп. Ј.
  2. 2.

    производити пуцњеве брзоједан за другим, штектати (о митраљезу̀).

    — Митраљез са брега поче да клокоће.
    Јак.
Изворни текст (OCR)
клоко̀тати, кло̀коће̄м несврш. оном. 1. производити, издавати глас кло(к)-кло(к) (о води кад тече, ври, кад кључа). — Студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори. Ранк. Вино клокоће низ жедна грла. Сим. Више ватре црне се вериге, а на њима котао који е шумио и клокотао. Шапч. фиr. Чрту у грVдима срџба кипи и клокоће. Наз. У грлу мӯ клокоће туrа. Поп. Ј. 2. производити пуцњеве брзоједан за другим, штектати (о митраљезу̀). — Митраљез са брега поче да клокоће. Јак.