кло̀ктати
клоктати
Лема
клоктати
Извор
том 2, стр. 740, редослед 25
- 1.
клокотати.
— Шуме врбе и поток клокће.
Вода удара и клокће.
- 2.
кликтати.
— Суре орлушине клокћу на голим пећинама.
Изворни текст (OCR)
кло̀ктати, кло̏кће̄м несврш. 1. клокотати. — Шуме врбе и поток клокће. Пец. Вода удара и клокће. Сек. 2. кликтати. — Суре орлушине клокћу на голим пећинама. Том.