кло̀нити
клонити
Лема
клонити
Извор
том 2, стр. 740, редослед 29
- —
отклањати, одвраћати у страну.
— Клонио је главу од ове куће. Мум. Старац очи клони од њих.
Пододреднице
1. држати се по страни, уклањати се коме (чему), чдвати се кога (чега), избегавати кога (што), настојати да се не сретне (с ким или с чим). —Гњева се твог и бојим и клоним. М-И. Намирисао ... да се Лука клони разговора са њиме. Радул. 2. примицати се, приближавати се времену које је граница трајању, постојању или развитку чега. — Сунце се већ клонило западу. Ћос. Б. Тај се лов на китове клони своме крају. Петр. М. 3. сагибати се; нагињати се, нагибати се. — Глава ми се црној земљи клони од старости]. Вел. 4. бити усмерен према чему, имати као циљ, тежити. — Честитао је свему што се клони добру ... домовине његове. Срем
Изворни текст (OCR)
кло̀нити, кло̏нӣм несврш. отклањати, одвраћати у страну. — Клонио је главу од ове куће. Мум. Старац очи клони од њих. Мул.