Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кло̀нути

сврштом 2, стр. 741

кло̀нути

клонути

Лема

клонути

Извор

том 2, стр. 741, редослед 4

  1. 1.

    из усправног положаја прећи у полувисећи, обесити се, спустити се, преклонити се, пасти.

    — Њему глону глава, а из груди се оте болан уздах.
    Дом.
    Отешчале кање клонуле му на очи.
    Креш.
  2. 2.

    ослабити, (с)малаксати, изнемоћи.

    с — средњи род
    — Неки су већ клонули ... од пооштрених мера у логору.
    Јак.
    Ма како уздигло се, срце клонути мора.
    Цес. Д.
    Наша је модерна умјетничка продукција тако брзо клонула.
    Марј. М.
  3. 3.

    фиг. изгубити живост, вољу за рад, постати потиштен, обесхрабрен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ја лако пишем, али доста је једна реч критике ... и да клонем.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
кло̀нути, кло̏не̄м сврш. 1. из усправног положаја прећи у полувисећи, обесити се, спустити се, преклонити се, пасти. — Њему глону глава, а из груди се оте болан уздах. Дом. Отешчале кање клонуле му на очи. Креш. 2. ослабити, (с)малаксати, изнемоћи. — Неки су већ клонули ... од пооштрених мера у логору. Јак. Ма како уздигло се, срце клонути мора. Цес. Д. фиг. Наша је модерна умјетничка продукција тако брзо клонула. Марј. М. 3. фиг. изгубити живост, вољу за рад, постати потиштен, обесхрабрен. — Ја лако пишем, али доста је једна реч критике ... и да клонем. Сек.