Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кло̏по̄т

мтом 2, стр. 742

кло̏по̄т

клопот

Лема

клопот

Извор

том 2, стр. 742, редослед 4

  1. —

    оном. кратак испрекидан шум изазван честим ударима; испрекидани звукови

    оном. — ономатопеја
    механизма у покрету; клопотање. — Расипао се клопот машине хитро и оштро. Бег.Чује се само густ клопот дрвењака у трку.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
кло̏по̄т м оном. кратак испрекидан шум изазван честим ударима; испрекидани звукови механизма у покрету; клопотање. — Расипао се клопот машине хитро и оштро. Бег.Чује се само густ клопот дрвењака у трку. Лал.