кло̏це
клоце
Лема
клоце
Извор
том 2, стр. 743, редослед 2
- —
мн. направа којом се путају, сапињу ноге (људима и коњима), пута, букагије, шклоце.
dialectal— Поп РVња ... морао је с братом ... у клоцама спутан ноћивати.
Изворни текст (OCR)
кло̏це, кло̑ца̄ ж мн. покр. направа којом се путају, сапињу ноге (људима и коњима), пута, букагије, шклоце. — Поп РVња ... морао је с братом ... у клоцама спутан ноћивати. Буд.