клу̀пчати
клупчати
Лема
клупчати
Извор
том 2, стр. 744, редослед 11
- —
намотавати на клупко конац, пређу и сл.; плести косу у
клупко. — Пера чешљала ... косу, из које је ... почела чупкати дуге сиједе нити, па је љепше клупчати у пунђу.
Пододреднице
а. савијати се, скупљати се у клупко; лежати савивши се, смотавши се (о човеку и животињи). — Црни облак дима прокуља клупчајући се. Јак. Као да се нека топла мачкица ... задовољно клупЧа у крилу. Сим. б. фиr. мотати се. — Још неустаљене речи клупчале су му се у глаВи. ав
Изворни текст (OCR)
клу̀пчати, -а̄м несврш. намотавати на клупко конац, пређу и сл.; плести косу у клупко. — Пера чешљала ... косу, из које је ... почела чупкати дуге сиједе нити, па је љепше клупчати у пунђу. Божић.