кме́чати
кмечати
Лема
кмечати
Извор
том 2, стр. 750, редослед 20
- 1.а.
изводити танак, пискутав глас (о зецу, ја(г)њету, јарету и сл.).
— То зечићи кмече.
- 1.б.
блејати, мекетати (о ја(г)њету и кози).
— Ојањила своје прво јагње, оно ... почиње да кмечи.
А ти коза са козлићима си онамо горе ... кмечала и трчала за њима. Шег.
- 1.в.
плакати танким гласом (о малом детету).
— Онамо за другим столом плачу и кмече деца.
Новорођенче, замотано у чергу ... цвилело је и кмечало
- 2.
говорити или певати танким, пискавим гласом.
— Из грла ти хак немоћан кмечи.
Зато одмакне разговор с опасних ствари што досадно крај уха кмече.
Изворни текст (OCR)
кме́чати, -чӣм несврш. 1. а. изводити танак, пискутав глас (о зецу, ја(г)њету, јарету и сл.). — То зечићи кмече. Наз. б. блејати, мекетати (о ја(г)њету и кози). — Ојањила своје прво јагње, оно ... почиње да кмечи. Андр. И. А ти коза са козлићима си онамо горе ... кмечала и трчала за њима. Шег. в. плакати танким гласом (о малом детету). — Онамо за другим столом плачу и кмече деца. Глиш. Новорођенче, замотано у чергу ... цвилело је и кмечало: Пер. 2. говорити или певати танким, пискавим гласом. — Из грла ти хак немоћан кмечи. Наз. фиг. Зато одмакне разговор с опасних ствари што досадно крај уха кмече. Мих.