Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кнѐшчић

мтом 2, стр. 752

кнѐшчић

кнешчић

Стална адреса

Лема

кнешчић

Извор

том 2, стр. 752, редослед 11

  1. 1.

    дем. од кнез.

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Сптуже га Хајдук-Вељка некакви кнешчићи и буљубашице из оних нахија куда је пролазио.
    Вук
  2. 2.

    биров, полицајац.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Кнешчић и црквари поваздан удри звони на свечаре.
    Шапч.
    Замало
    — ето Радојице кнешчића.
    — Петре и ти Плејане ...ајте, зове вас кмет.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
кнѐшчић м 1. дем. од кнез. — Сптуже га Хајдук-Вељка некакви кнешчићи и буљубашице из оних нахија куда је пролазио. Вук. 2. покр. биров, полицајац. — Кнешчић и црквари поваздан удри звони на свечаре. Шапч. Замало — ето Радојице кнешчића. — Петре и ти Плејане ...ајте, зове вас кмет. Вес.