ко̑б
коб
Лема
коб
Извор
том 2, стр. 756, редослед 17
- 1.
(лок. ко́би) знак, знамење по којем се добро или зло предвиђа, слути.
— Људи, видите ли коби са небеса.
Слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити ... Онака поган змија никада није добра коб.
- 2.
удес (добар или зао), срећа; судбина.
— Красному сполу је свакако коб бољу срећу укобила.
Наместо наде, сете, меланхолије ... долази ... вера у злу коб.
- 3.
сусрет.
— Коњица у коб Гојку пусти.
- 4.
боја коже, пути, вањски, спољни изглед: човјек лијепе коби. И-Б Рј.
dialectal
Изворни текст (OCR)
ко̑б ж (лок. ко́би) 1. знак, знамење по којем се добро или зло предвиђа, слути. — Људи, видите ли коби са небеса. Март. Слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити ... Онака поган змија никада није добра коб. Јакш. Ђ. 2. удес (добар или зао), срећа; судбина. — Красному сполу је свакако коб бољу срећу укобила. Шен. Наместо наде, сете, меланхолије ... долази ... вера у злу коб. Панд. 3. сусрет. — Коњица у коб Гојку пусти. Радич. 4. покр. боја коже, пути, вањски, спољни изглед: човјек лијепе коби. И-Б Рј.