Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀билица

жтом 2, стр. 758

ко̀билица

кобилица

Лема

кобилица

Извор

том 2, стр. 758, редослед 3

  1. 1.

    дем. од кобила (1).

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Одјашит ћу на његовој кобилици.
    Л-К
  2. 2.

    анат. рачваста прена, грудна кост у птица, ломилица, јадеж, јадац.

    анат. — анатомија
    — Глодао је кокошију кобилицу.
    Моск.
  3. 3.

    дрвени подметач испод струна на гудачким инструментима: исп. коњ (3в), коњиц (2а).

    исп. — испореди
    — Удешавајући кобилицу на гуслама опет је погледа.
    Дом.
    Скида чашу ... понад кобилице, нек све струне пуним циком цикћу.
    Коз. И.
  4. 4.

    темељна уздужна дрвена или челична греда у средини бродског дна.

    — Припијени уз кобилице бродова путници обилазе цијели свијет.
    Креш.
    У овом бродоградилишту је већ постављено шест кобилица за нове бродове. Пол. 1958.
  5. 5.

    евенка, грозд кад се одсече с лозом заједно да се остави. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајинскис — средњи род
  6. 6.

    скакавац.

    zoologyfolk
    зоол. — зоологијанар. — народски
    — Старац обнађе да му не би пријале кобилице ни дивљи мед.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
ко̀билица ж 1. дем. од кобила (1). — Одјашит ћу на његовој кобилици. Л-К. 2. анат. рачваста прена, грудна кост у птица, ломилица, јадеж, јадац. — Глодао је кокошију кобилицу. Моск. 3. дрвени подметач испод струна на гудачким инструментима: исп. коњ (3в), коњиц (2а). — Удешавајући кобилицу на гуслама опет је погледа. Дом. Скида чашу ... понад кобилице, нек све струне пуним циком цикћу. Коз. И. 4. темељна уздужна дрвена или челична греда у средини бродског дна. — Припијени уз кобилице бродова путници обилазе цијели свијет. Креш. У овом бродоградилишту је већ постављено шест кобилица за нове бродове. Пол. 1958. 5. покр. евенка, грозд кад се одсече с лозом заједно да се остави. Вук Рј. 6. зоол. нар. скакавац. — Старац обнађе да му не би пријале кобилице ни дивљи мед. Јурк.