ко̀бити

кобити

Лема

кобити

Извор

том 2, стр. 758, редослед 8

1.
осећати унапред, предосећати несрећу, зло.
— Завије на мјесец које псето као да коби невољу.
Матош
Не коби нам тако, назлобрзи ћуче ... причај ми о срећи!
Стан.
2.
(коме) рђавим мислима или изражавањем таквих мисли наносити зло, о злу мислити или радити, злобити.
— Мене недужна], ето, кобе и гледају прикорно.
Шимун.
Зла маћеха прогања бездушно пасторку, коби њеној срећи и њеном животу. Глиг.
3.
сретати.
— Коб га коби Стеванова љуба.
Вук
Рј.

Изворни текст (OCR)

ко̀бити, -ӣм несврш. 1. осећати унапред, предосећати несрећу, зло. — Завије на мјесец које псето као да коби невољу. Матош. Не коби нам тако, назлобрзи ћуче ... причај ми о срећи! Стан. 2. (коме) рђавим мислима или изражавањем таквих мисли наносити зло, о злу мислити или радити, злобити. — Мене недужна], ето, кобе и гледају прикорно. Шимун. Зла маћеха прогања бездушно пасторку, коби њеној срећи и њеном животу. Глиг. 3. сретати. — Коб га коби Стеванова љуба. Вук Рј.