Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кова̀ница

жтом 2, стр. 759

кова̀ница

кованица

Стална адреса

Лема

кованица

Извор

том 2, стр. 759, редослед 2

  1. 1.

    грам. новоскована, умјетно, вештачки начињена реч, не у духу језика (најчешће дословни превод туђе речи).

    грам. — граматика, граматички
    — Послије би се дуго смијали тој кованици.
    Вуј.
  2. 2.

    индив. окови на вратима.

    индив. — индивидуално
    — Ударају људи ногама о кованице врата на цркви и ломе кваке.
    Крл.
  3. 3.

    коса(за кошење). Деан. Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
кова̀ница ж 1. грам. новоскована, умјетно, вештачки начињена реч, не у духу језика (најчешће дословни превод туђе речи). — Послије би се дуго смијали тој кованици. Вуј. 2. индив. окови на вратима. — Ударају људи ногама о кованице врата на цркви и ломе кваке. Крл. 3. покр. коса(за кошење). Деан. Рј.