Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̑ван

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 758

ко̑ван

кован

Лема

кован

Извор

том 2, стр. 758, редослед 25

  1. 1.

    који се да̑ лако ковати

    — На крају зграде механички чекић ... обдјелава ковно жељезо.
    Сим.
    Чисто сребро ... врло је ковно и тегљиво.
    НХ
  2. 2.

    који се односи на ков, који је од кова (1).

    — Ковна прашина ... развија се из електричног лука. Физ.
  3. 3.

    који је израђен ковањем.

    — Трапио тијело некаквим чудним, ковним справама.
    Цар Е.
    Шишти ковни млађак српа у пољу нашем.
    Поп. В.
  4. 4.

    који је попут кова (1).

    — Ковна је сјаја и ... боје бакар].
    Тућ.
  5. 5.

    фиг. јасан, изразит, звонак.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Марко се окрене према оном ковном звуку.
    Мих.
Изворни текст (OCR)
ко̑ван, -вна, -вно 1. који се да̑ лако ковати. — На крају зграде механички чекић ... обдјелава ковно жељезо. Сим. Чисто сребро ... врло је ковно и тегљиво. НХ. 2. који се односи на ков, који је од кова (1). — Ковна прашина ... развија се из електричног лука. Физ. 2. 3. који је израђен ковањем. — Трапио тијело некаквим чудним, ковним справама. Цар Е. Шишти ковни млађак српа у пољу нашем. Поп. В. 4. који је попут кова (1). — Ковна је сјаја и ... боје бакар]. Тућ. 5. фиг. јасан, изразит, звонак. — Марко се окрене према оном ковном звуку. Мих.