Одредница

ко̀вати

несврштом 2, стр. 759

ко̀вати

ковати

Стална адреса

Лема

ковати

Извор

том 2, стр. 759, редослед 14

  1. 1.

    ударцима чекића обрађивати усијано гвожђе дајући му одређени облик; притискивати притискивачем (пресом) усијани метал и тако израђивати разне предмете (новац и сл.).

    сл. — слично
    — Мане ... кује минђуше и белензуке.
    Срем.
    Видећи да је жељезо вруће, стао га Берлага ковати.
    Крањч. Стј
    Непрекидним ударцима живот ми је сам ковао ... оклоп мржње.
    Чол.
  2. 2.а.

    фиг. стварати, постизати нешто.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Занесени блуђасмо по романтичној околици ... кујући стихове.
    Шен.
    У њој бриrади се ковало братство и јединство наших народа.
    Пол. 1944,
  3. 2.б.

    сновати, смишљати, спремати што (буну, издају, сплетке, уроту, заверу, планове и сл.).

    сл. — слично
    — Русија чак у моме конаку кује завере против мене.
    Гавр.
    Нешто се против њега у мраку плете, кује и рује.
    Цар Е.
  4. 3.

    поткивати.

    — Паши даде два коња кована.
    НП Вук
    Мујо кује коња по мјесецу. Б 1958.
  5. 4.а.

    ударцима исправљати оштрицу (на коси), клепати, окивати.

    — Косачи беху поседали ... да кују косе. Рј.
  6. 4.б.

    окивати, стављати у окове.

    — За такве ситнарије не кују се људи по галијама.
    Љуб.
  7. 5.

    прикуцавати потплат, ђон.

    — Испред једних врата неки млад човек кује ципелу.
    Петр. В.
  8. 6.

    ударати кљуном по дрвету (као што то чине неке птице кад траже црве под кором).

    — Тако је одзвањало лупање сјекира ... као да дјетлићи непрестано кују.
    Бен.
  9. 7.

    фиг. и индив. бити, ударати у глави (при тешком психичком узбуђењу).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуиндив. — индивидуално
    — Младићу кују сљепочнице, тону живе мисли.
    Божић

Фразе

~ брунде в. уз брунда (изр.); ~ новац, паре лако, без муке зарађивати у великој количини новац; ~ кога у небо, у звезде много хвалити, истицати; ~ железо, гвожђе док је вруће посл. радити, деловати на време, док су прилике, околности так6е.
Изворни текст (OCR)
ко̀вати, ку̏је̄м несврш. 1. ударцима чекића обрађивати усијано гвожђе дајући му одређени облик; притискивати притискивачем (пресом) усијани метал и тако израђивати разне предмете (новац и сл.). — Мане ... кује минђуше и белензуке. Срем. Видећи да је жељезо вруће, стао га Берлага ковати. Крањч. Стј. фиг. Непрекидним ударцима живот ми је сам ковао ... оклоп мржње. Чол. 2. фиг. а. стварати, постизати нешто. — Занесени блуђасмо по романтичној околици ... кујући стихове. Шен. У њој бриrади се ковало братство и јединство наших народа. Пол. 1944. б. сновати, смишљати, спремати што (буну, издају, сплетке, уроту, заверу, планове и сл.). — Русија чак у моме конаку кује завере против мене. Гавр. Нешто се против њега у мраку плете, кује и рује. Цар Е. 3. поткивати. — Паши даде два коња кована. НП Вук. Мујо кује коња по мјесецу. Б 1958. 4. а. ударцима исправљати оштрицу (на коси), клепати, окивати. — Косачи беху поседали ... да кују косе. Рј. А. б. окивати, стављати у окове. — За такве ситнарије не кују се људи по галијама. Љуб. 5. прикуцавати потплат, ђон. — Испред једних врата неки млад човек кује ципелу. Петр. В. 6. ударати кљуном по дрвету (као што то чине неке птице кад траже црве под кором). — Тако је одзвањало лупање сјекира ... као да дјетлићи непрестано кују. Бен. 7. фиг. и индив. бити, ударати у глави (при тешком психичком узбуђењу). — Младићу кују сљепочнице, тону живе мисли. Божић.