ко̀вати
ковати
Лема
ковати
Извор
том 2, стр. 759, редослед 14
- 1.
ударцима чекића обрађивати усијано гвожђе дајући му одређени облик; притискивати притискивачем (пресом) усијани метал и тако израђивати разне предмете (новац и сл.).
— Мане ... кује минђуше и белензуке.
Видећи да је жељезо вруће, стао га Берлага ковати.
Непрекидним ударцима живот ми је сам ковао ... оклоп мржње.
- 2.а.
фиг. стварати, постизати нешто.
— Занесени блуђасмо по романтичној околици ... кујући стихове.
У њој бриrади се ковало братство и јединство наших народа.
- 2.б.
сновати, смишљати, спремати што (буну, издају, сплетке, уроту, заверу, планове и сл.).
— Русија чак у моме конаку кује завере против мене.
Нешто се против њега у мраку плете, кује и рује.
- 3.
поткивати.
— Паши даде два коња кована.
Мујо кује коња по мјесецу. Б 1958.
- 4.а.
ударцима исправљати оштрицу (на коси), клепати, окивати.
— Косачи беху поседали ... да кују косе. Рј.
- 4.б.
окивати, стављати у окове.
— За такве ситнарије не кују се људи по галијама.
- 5.
прикуцавати потплат, ђон.
— Испред једних врата неки млад човек кује ципелу.
- 6.
ударати кљуном по дрвету (као што то чине неке птице кад траже црве под кором).
— Тако је одзвањало лупање сјекира ... као да дјетлићи непрестано кују.
- 7.
фиг. и индив. бити, ударати у глави (при тешком психичком узбуђењу).
— Младићу кују сљепочнице, тону живе мисли.
Фразе
~ брунде в. уз брунда (изр.); ~ новац, паре лако, без муке зарађивати у великој количини новац; ~ кога у небо, у звезде много хвалити, истицати; ~ железо, гвожђе док је вруће посл. радити, деловати на време, док су прилике, околности так6е.
Изворни текст (OCR)
ко̀вати, ку̏је̄м несврш. 1. ударцима чекића обрађивати усијано гвожђе дајући му одређени облик; притискивати притискивачем (пресом) усијани метал и тако израђивати разне предмете (новац и сл.). — Мане ... кује минђуше и белензуке. Срем. Видећи да је жељезо вруће, стао га Берлага ковати. Крањч. Стј. фиг. Непрекидним ударцима живот ми је сам ковао ... оклоп мржње. Чол. 2. фиг. а. стварати, постизати нешто. — Занесени блуђасмо по романтичној околици ... кујући стихове. Шен. У њој бриrади се ковало братство и јединство наших народа. Пол. 1944. б. сновати, смишљати, спремати што (буну, издају, сплетке, уроту, заверу, планове и сл.). — Русија чак у моме конаку кује завере против мене. Гавр. Нешто се против њега у мраку плете, кује и рује. Цар Е. 3. поткивати. — Паши даде два коња кована. НП Вук. Мујо кује коња по мјесецу. Б 1958. 4. а. ударцима исправљати оштрицу (на коси), клепати, окивати. — Косачи беху поседали ... да кују косе. Рј. А. б. окивати, стављати у окове. — За такве ситнарије не кују се људи по галијама. Љуб. 5. прикуцавати потплат, ђон. — Испред једних врата неки млад човек кује ципелу. Петр. В. 6. ударати кљуном по дрвету (као што то чине неке птице кад траже црве под кором). — Тако је одзвањало лупање сјекира ... као да дјетлићи непрестано кују. Бен. 7. фиг. и индив. бити, ударати у глави (при тешком психичком узбуђењу). — Младићу кују сљепочнице, тону живе мисли. Божић.