Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀ва̄ч

мтом 2, стр. 759

ко̀ва̄ч

ковач

Лема

ковач

Извор

том 2, стр. 759, редослед 15

  1. 1.

    обртник, занатлија који кује и обрађује железо, гвожђе; поткивач.

    — Окружни је совјет мобилисао најбоље коваче, браваре, пушкаре.
    Моск.
  2. 2.

    фиг. онај који истрајним радом нешто ствара, оно што доприноси чему.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ковач среће радничке партије у Енглеској ... умро је на морској пучини.
Изворни текст (OCR)
ко̀ва̄ч, -а́ча м 1. обртник, занатлија који кује и обрађује железо, гвожђе; поткивач. — Окружни је совјет мобилисао најбоље коваче, браваре, пушкаре. Моск. 2. фиг. онај који истрајним радом нешто ствара, оно што доприноси чему. — Ковач среће радничке партије у Енглеској ... умро је на морској пучини.