ковѝтлац
ковитлац
Лема
ковитлац
Извор
том 2, стр. 761, редослед 1
- 1.а.
нагло и снажно кружно кретање ветра.
— Безумни ковитлац кружио је у овој думачи.
Звижди олуја. Ковитлац се махнито врти.
- 1.б.
честице прашине, снега, лишћа и сл. које се, подигнуте ветром, врте, мотају у зраку.
— Не враћају се више та јутра ... заиграна у прашним ковитлацима.
Колона од стотину партизана милела је... давећи се у ... ковитлацима вејавице.
- 2.
место у реци или мору у коме се ствара вртложно кретање воде, вртлог.
— Бјежао је за њом не могући је дохватити у ковитлацу вира.
- 3.
окрет, обртање, превртање.
— Он је уживао гледати сањке ... и ковитлац дуплих сукања.
- 4.
коталац (1).
— И грч ми врући под ковитлац сегну.
- 5.а.
фиг. нагло кретање, брзи ток, развитак чега.
— Он је ... стекао познавање људи и живота како може дати само онај ковитлац бурних доrађаја у који га је бацила судбина.
- 5.б.
нешто заплетено, замршено, сплет чега.
— Напоље што прије ... из тог ковитлаца!
Он се придиже гледајући ковитлац паса, којИ су се међусобно борили на живот и смрт.
Фразе
у ~ (летети, окретати се, трчати, мотати се и сл.) у круг, кружно; главачке, оре-доле, испретурано (летети и сл.).
Изворни текст (OCR)
ковѝтлац м 1. а. нагло и снажно кружно кретање ветра. — Безумни ковитлац кружио је у овој думачи. Андр. И. Звижди олуја. Ковитлац се махнито врти. Марк. М. б. честице прашине, снега, лишћа и сл. које се, подигнуте ветром, врте, мотају у зраку. — Не враћају се више та јутра ... заиграна у прашним ковитлацима. Сим. Колона од стотину партизана милела је... давећи се у ... ковитлацима вејавице. Ћос. Д. 2. место у реци или мору у коме се ствара вртложно кретање воде, вртлог. — Бјежао је за њом не могући је дохватити у ковитлацу вира. Сим. 3. окрет, обртање, превртање. — Он је уживао гледати сањке ... и ковитлац дуплих сукања. Божић. 4. коталац (1). — И грч ми врући под ковитлац сегну. Крањч. С. 5. фиг. а. нагло кретање, брзи ток, развитак чега. — Он је ... стекао познавање људи и живота како може дати само онај ковитлац бурних доrађаја у који га је бацила судбина. Бел. б. нешто заплетено, замршено, сплет чега. — Напоље што прије ... из тог ковитлаца! Сим. Он се придиже гледајући ковитлац паса, којИ су се међусобно борили на живот и смрт. Ћос. Д.