ко̑в
ков
Лема
ков
Извор
том 2, стр. 758, редослед 19
- 1.
оно што се кује или што се може ковати (обично метал који има нарочит сјај и ковност) и начин ковања.
— Гледа низ испружену косу ... и процењује јој оштрицу и ков.
Осим када би пиштоље од базга биле, а сабље истесане од букова кова ...
Мачеви су наши од старог српског кова.
- 2.
ковано злато и сребро (као украс на хаљинама и оружју).
— Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаш!
Младе Босанке сјају ... бјелином својих оправа ... и кова.
- 3.
(ген. ко̏ва и ко̑ва) поткова.
— Златним ћу те ковом потковати.
- 4.
индив. окови.
— Дуждева да живи кћи што милошћу среће нове старе мржње скиде кове.
- 5.а.
фиг. скуп основних, дубоко укорењених психичких особина човека које се очитују, показују у његовом владању и његовим поступцима.
— Изгледао је сасвим као какав наш властелин старог кова.
Ја сам човек своје памети и кова.
- 5.б.
начин, облик, врста.
— Ваше су ријечи посве другога кова неголи дјела.
Изворни текст (OCR)
ко̑в1, ко̏ва м 1. оно што се кује или што се може ковати (обично метал који има нарочит сјај и ковност) и начин ковања. — Гледа низ испружену косу ... и процењује јој оштрицу и ков. Андр. И. Осим када би пиштоље од базга биле, а сабље истесане од букова кова ... Ков. А. фиг. Мачеви су наши од старог српског кова. Митр. 2. ковано злато и сребро (као украс на хаљинама и оружју). — Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаш! НП Вук. Младе Босанке сјају ... бјелином својих оправа ... и кова. Павл. 3. (ген. ко̏ва и ко̑ва) поткова. — Златним ћу те ковом потковати. НП Вук. 4. индив. окови. — Дуждева да живи кћи што милошћу среће нове старе мржње скиде кове. Кост. Л. 5. фиг. а. скуп основних, дубоко укорењених психичких особина човека које се очитују, показују у његовом владању и његовим поступцима. — Изгледао је сасвим као какав наш властелин старог кова. Матош. Ја сам човек своје памети и кова. Стан. б. начин, облик, врста. — Ваше су ријечи посве другога кова неголи дјела. Богд.