Одредница

ко̏жа

жтом 2, стр. 764

ко̏жа

кожа

Стална адреса

Лема

кожа

Извор

том 2, стр. 764, редослед 12

  1. 1.а.

    (ген. мн. ко̑жа̄) вањски, спољни омотач, покривач човечјег или животињског тела.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Поднареднику се презриво набора кожа на ... лицу.
    Гор.
    Спремају се да скину кожу с недужне антилопе.
    Јонке
  2. 1.б.

    такав омотач скинут са животиње, с длаком или индустријски прерађен, учињен.

    с — средњи род
    — Куповао му ... опанчиће из жуте коже.
    Коз. И.
  3. 2.

    фиг. уопште вањски, спољни покривач чега: залеђена површина реке, омотач неких плодова (љуска, кора), скоруп на млеку (скрама) и сл.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Под леденом кожом ... вуче се заробљена река.
    Ћос. Д.
  4. 3.

    фиг. (често у вези с атрибутом: свој, властит) живот, положај, безбедност; имање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Све се више прибојавао због своје властите коже.
    Креш.

Фразе

бела ~, црна ~, жута ~ бела, црна, жута раса; бити крвав под кожом бити као и остали људи, имати обичне људске слабости и склоности; бити, наћи се у својој кожи снаћи се, осећати се угодно, сигурније; брати кожу на шиљак в. уз брати (изр.); целу (читаву, здраву) кожу изнети изићи из каквог окршаја, из какве опасности без повреде; да из коже искочиш (изиђеш) бити у највећем нестрпљењу, узбуђењу због чега, бити ван себе; дебелу (тврду) кожу имати бити неосетљив према увредама, грдњи и сл.; дерати (гулити) кожу коме (с леђа) безобзирно, немилосрдно искоришавати, пљачкати, тлачити, угњетавати; до (голе) коже (покиснути, опљачкати, свући кога) потпуно (покиснути, опљачкати, свући кога); истеРати из коже (кога) извести из стрпљења, из такта; изнети (своју) кожу на пазар изложити се највећој опасности; из ове коже се не може, нема (се) куд (нику д, никамо) немогућа је ма каква промена, нема изласка из положаја у коме се неко налази; јадна ли ти твој а ~ чекају те тешке последице, тешко теби (обично у претњи); кост и ~, сама ~ и кости врло мршав; ~ ми се јежи у великом сам страху; згражавам се од ужаса; кројити коме кожу самовољно располагати чијом судбином; на својој кожи осетити, уверити се свој ом кожом искусити нешто неугодно, рђаво; није у доброј кожи слабог је здравља; платити својом кожом изгубити живот, положај, имање; под кожу се поДВућИ (увући) коме ући у вољу коме, додворити се ласкањем; свој у кожу чу вати, спасти чувати, спасти себе не бринући се за друге; тиче се чије коже (ради се о чијој кожи) тиче се кога; у чијој кожи бити (наћи се), у чију кожу се ставити бити, наћи се у чијем положају (обично рђавом, тешком); ухватити се кога као крпуша, крпељ коже нар. дрсати се кога непрестано и наметљт. вук под ја(г)њећом кожом, вук У овчијој кожи рђав човек који воје рђаве намере крије под маском племенитости, благости; завирити коме под кожу упознати чије скривене намере.
Изворни текст (OCR)
ко̏жа ж (ген. мн. ко̑жа̄) 1. а. вањски, спољни омотач, покривач човечјег или животињског тела. — Поднареднику се презриво набора кожа на ... лицу. Гор. Спремају се да скину кожу с недужне антилопе. Јонке. б. такав омотач скинут са животиње, с длаком или индустријски прерађен, учињен. — Куповао му ... опанчиће из жуте коже. Коз. И. 2. фиг. уопште вањски, спољни покривач чега: залеђена површина реке, омотач неких плодова (љуска, кора), скоруп на млеку (скрама) и сл. — Под леденом кожом ... вуче се заробљена река. Ћос. Д. 3. фиг. (често у вези с атрибутом: свој, властит) живот, положај, безбедност; имање. — Све се више прибојавао због своје властите коже. Креш.