Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀жӯн

мтом 2, стр. 766

ко̀жӯн

кожун

Лема

кожун

Извор

том 2, стр. 766, редослед 3

  1. 1.а.

    кожух.

    — Притеже око себе ократак, потијесан овчји кожун.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    фиг. сељак (коме је кожун главна одећа).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сад суди гуњ и кожун. Капут се више не пита.
    Ћоп.
  3. 2.

    женски зимски капут од овчјих кожа, нарочито скројен и украшен шарама.

    — Око зидова стајаху јаке клупе у којима је стара Госпа чувала своје хаљине ... ђердане и кожун.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
ко̀жӯн, -у́на м 1. а. кожух. — Притеже око себе ократак, потијесан овчји кожун. Ћоп. б. фиг. сељак (коме је кожун главна одећа). — Сад суди гуњ и кожун. Капут се више не пита. Ћоп. 2. женски зимски капут од овчјих кожа, нарочито скројен и украшен шарама. — Око зидова стајаху јаке клупе у којима је стара Госпа чувала своје хаљине ... ђердане и кожун. Шен.